Izdanje "SUSVOJINA, ZAJEDNIČKA SVOJINA I ZAŠTITA PRAVA SVOJINE" priređeno je tako da sadrži tri sledeća dela:
Prvi deo - SUSVOJINA: Susvojina je jedan od više mogućih modaliteta svojine. Kod susvojine ni jedan suvlasnik nije vlasnik cele stvari, već pravo svojine pripada svim suvlasnicima zajedno. A, opet, svaki suvlasnik je vlasnik cele stvari, svakog njenog i najmanjeg dela, ali samo u visini alikvotnog, odnosno idealnog dela. Suvlasnik ima ovlašćenja vlasnika samo na svom idealnom delu kojim može i raspolagati, odnosno on ima pravo da u svako vreme zahteva deobu suvlasničke stvari.
Autor je na izuzetno detaljan način obradio ovo stvarno pravo, polazeći u prvoj glavi od samog pojma, karakteristika, subjekata i predmeta susvojine, kroz detaljan prikaz prava suvlasnika i svih načina sticanja.
Druga glava je posvećena raskidanju suvlasničke zajednice (detaljno je objašnjen postupak deobe - sporazumna - dobrovoljna i sudska deoba).
Treća glava je posvećena brojnim primerima iz sudske prakse.
Drugi deo - ZAJEDNIČKA SVOJINA: Zajednička svojina se prvi put u našem pravnom sistemu postavlja kao jedinstven pravni institut u Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa, ali se ovaj institut reguliše i u posebnim zakonima kojima se regulišu porodični odnosi, nasleđivanje, privredna društva itd.
Zajednička svojina postoji kada više lica zajednički učestvuju u pravu svojine na istoj stvari, tako da stvar pripada svima zajedno, s obzirom da svi imaju udela u tom pravu svojine. Međutim, veličina udela nijednog zajedničara nije određena, mada je udeo odrediv.
Pravo zajedničke svojine predstavlja specifičan oblik svojine koji nastaje u zakonom određenim slučajevima i pod uslovima određenim zakonom. Dakle, po svojoj pravnoj prirodi zajednička svojina predstavlja posebnu imovinsko-pravnu kategoriju. Zajednička svojina je svojina sui generis.
U glavi prvoj ovog dela knjige autor je, pored pojma i osnovnih karakteristika zajedničke svojine, najveću pažnju posvetio vrstama ove svojine: 1. Svojini bračnih supružnika, 2. Sticanju u vanbračnoj zajednici, 3. Zajedničkoj svojini članova porodične zajednice i 4. Zajedničkoj svojini sanaslednika na stvarima u zaostavštini.
U DRUGOJ GLAVI je značajan izbor aktuelne sudske prakse.
Treći deo - ZAŠTITU PRAVA SVOJINE autor je, u glavi prvoj prikazao kroz detaljan prikaz tri svojinske tužbe (1. Tužba za povraćaj stvari - actio rei vindicatio, 2. Publicijanska tužba - actio publiciana, i 3. Tužba zbog uznemiravanja - actio negatoria), zaštitu prava suvlasništva i zaštitu zajedničke svojine.
Glava druga je dopunjena i obogaćena brojnim primerima iz sudske prakse.
Sva tri dela ove knjige sadrže izuzetno BOGATU SUDSKU PRAKSU, i to praksu kako naših sudova svih instanci, tako i primerima iz sudske prakse sudova iz Hrvatske, BIH i Republike Srpske.