SLU­ŽBE­NO­STI I SU­SED­SKO PRA­VO - prvo izdanje

Knji­ga "SLU­ŽBE­NO­STI I SU­SED­SKO PRA­VO" ima tri de­la, i to: 
PR­VI DEO - STVAR­NE SLU­ŽBE­NO­STI: Stvar­na slu­žbe­nost je, pre­ma Za­ko­nu o osno­va­ma svo­jin­sko prav­nih od­no­sa, pra­vo vla­sni­ka jed­ne ne­po­kret­no­sti (po­vla­sno do­bro) da za po­tre­be te ne­po­kret­no­sti vr­ši od­re­đe­ne rad­nje na ne­po­kret­no­sti dru­gog vla­sni­ka (po­slu­žnog do­bra) ili da zah­te­va od vla­sni­ka po­slu­žnog do­bra da se uz­dr­ža­va od vr­še­nja od­re­đe­nih rad­nji ko­je bi ina­če imao pra­vo vr­ši­ti na svo­joj ne­po­kret­no­sti.
Autor je na iz­u­zet­no de­ta­ljan na­čin ob­ra­dio ovo stvar­no pra­vo, po­la­ze­ći od sa­mog poj­ma, kroz pri­kaz svih vr­sta ovih slu­žbe­no­sti (ka­ko polj­skih: pra­vo slu­žbe­nog pro­la­za, slu­žbe­nost uzi­ma­nja vo­de, slu­žbe­nost is­pa­še, slu­žbe­nost se­ći dr­va, ta­ko i kuć­nih (grad­skih) slu­žbe­no­sti), vr­še­nje stvar­ne slu­žbe­no­sti, na­či­ne sti­ca­nja, pre­sta­nak i nje­go­vu za­šti­tu.
DRU­GI DEO - LIČ­NE SLU­ŽBE­NO­STI: U na­šem pra­vu in­sti­tut lič­ne slu­žbe­no­sti či­ne tri stvar­na pra­va, i to sle­de­ća:
1. PLO­DO­U­ŽI­VA­NJE, kao lič­na slu­žbe­nost da­je pra­vo plo­do­u­ži­va­o­cu da upo­tre­blja­va tu­đu stvar i da ubi­ra plo­do­ve od nje, uz oba­ve­zu vra­ća­nja stva­ri neo­šte­će­nu vla­sni­ku na­kon pre­stan­ka plo­do­u­ži­va­nja.
2. PRA­VO UPO­TRE­BE (usus) je lič­na slu­žbe­nost na osno­vu ko­je ti­tu­lar (usurious) sti­če lič­no pra­vo da upo­tre­blja­va tu­đu stvar i da ubi­ra nje­ne plo­do­ve, ali sa­mo u gra­ni­ca­ma nje­go­vih lič­nih po­tre­ba i po­tre­ba čla­no­va nje­go­ve uže po­ro­di­ce.
3. SLU­ŽBE­NOST STA­NA (habitatio) je lič­na slu­žbe­nost, ko­ja nje­nom ti­tu­la­ru da­je pra­vo sta­no­va­nja u tu­đem sta­nu ili ku­ći.
TRE­ĆI DEO - SU­SED­SKO PRA­VO: Su­sed­sko pra­vo, kao ma­te­ri­jal­no prav­ni od­nos, pred­sta­vlja za­kon­sko ovla­šće­nje vla­sni­ka jed­ne ne­po­kret­no­sti da ko­ri­sti su­sed­nu ne­po­kret­nost ili pak da od nje­nog vla­sni­ka zah­te­va ne­ko či­nje­nje ili uz­dr­ža­va­nje od rad­nji, ko­je kao vla­snik po za­ko­nu mo­že pred­u­zi­ma­ti.
Autor je pri­li­kom ob­ra­de ove te­me si­ste­ma­ti­zo­vao oblast su­sed­skog pra­va u sle­de­će 4 gru­pe:
1. Su­sed­ska pra­va ko­ja pro­zi­la­ze iz gra­nič­nih od­no­sa (ogra­da, dr­vo na me­đi, ure­đe­nje me­đe);
2. Su­sed­ska pra­va na osno­vu ko­jih se sti­če pra­vo upo­tre­blja­va­nja tu­đe ne­po­kret­no­sti (pra­vo pri­stu­pa na tu­đu ne­po­kret­nost i pra­vo upo­tre­bi­ti tu­đu ne­po­kret­nost ra­di iz­vo­đe­nja ra­do­va);
3. Su­sed­ska pra­va na osno­vu ko­jih se od su­se­da mo­že zah­te­va­ti da u od­re­đe­nom prav­cu ne ko­ri­sti svo­ju ne­po­kret­nost (za­bra­na pot­ko­pa­va­nja ze­mlji­šta, za­bra­na me­nja­nja pri­rod­nog to­ka vo­de i imi­si­je);
4. Su­sed­ska pra­va na osno­vu ko­jih se od su­se­da mo­že zah­te­va­ti pred­u­zi­ma­nje od­re­đe­ne rad­nje (iz­vr­ši­ti po­prav­ku zgra­de i po­sta­vi­ti oluk na kro­vu).
Su­sed­sko pra­vo tre­ba ta­ko da ure­di su­sed­ske od­no­se, ta­ko da se sva­kom čla­nu uže lo­kal­no po­ve­za­ne za­jed­ni­ce omo­gu­ća­va za­šti­ta od pre­ko­mer­nih uti­ca­ja sa su­sed­nog ze­mlji­šta, a da se isto­vre­me­no i nje­nu sa­mo­me za­bra­ni da vr­ši pre­ko­mer­ne uti­ca­je na su­sed­no ze­mlji­šte.
Knji­ga sa­dr­ži iz­u­zet­no BO­GA­TU SUD­SKU PRAK­SU ko­ja se od­no­si na sva tri in­sti­tu­ta, jer se te­o­ri­ja pro­ve­ra­va is­klju­či­vo kroz po­je­di­nač­ne, od­no­sno kroz kon­kret­ne pri­me­re iz ži­vo­ta.