NA­KNA­DA ŠTE­TE I UGO­VOR O DO­ŽI­VOT­NOM IZ­DR­ŽA­VA­NJU - prvo izdanje

PR­VI DEO knji­ge po­sve­ćen je pro­u­zro­ko­va­nju i na­kna­di šte­te i taj prav­ni in­sti­tut je ob­ra­đen kroz sle­de­ćih de­vet te­mat­skih ce­li­na: 1. Op­šta na­če­la, 2. Od­go­vor­nost za šte­tu po osno­vu kri­vi­ce, 3. Od­go­vor­nost za dru­gog, 4. Od­go­vor­nost pri­vred­nih dru­šta­va i dru­gih prav­nih li­ca pre­ma tre­ćem, 5. Od­go­vor­nost za šte­tu od opa­sne stva­ri ili opa­sne de­lat­no­sti, 6. Po­seb­ni slu­ča­je­vi od­go­vor­no­sti za šte­tu, 7. Na­kna­da, 8. Od­go­vor­nost vi­še li­ca za istu šte­tu, 9. Pra­vo ošte­će­ni­ka po­sle za­sta­re­lo­sti pra­va da zah­te­va na­kna­du.
Šte­ta je uma­nje­nje ne­či­je imo­vi­ne (obič­na šte­ta) i spre­ča­va­nje nje­nog uve­ća­va­nja (iz­ma­kla ko­rist), kao i na­no­še­nje dru­gom fi­zič­kog ili psi­hič­kog bo­la ili stra­ha) ne­ma­te­ri­jal­na šte­ta. Na­stan­kom šte­te stva­ra se obli­ga­ci­o­ni od­nos u ko­me na stra­ni štet­ni­ka po­sto­ji oba­ve­za, a na stra­ni ošte­će­ni­ka po­tra­ži­va­nje. Ovaj obli­ga­ci­o­ni od­nos raz­re­ša­va se is­pu­nje­njem oba­ve­ze štet­ni­ka na taj na­čin što on na­kna­đu­je šte­tu ošte­će­ni­ku.
U ovom de­lu knji­ge de­talj­no su ob­ra­đe­ne sve na­pred na­ve­de­ne ce­li­ne uz na­vo­đe­nje ak­tu­el­nih pri­me­ra iz bo­ga­te sud­ske prak­se.

DRU­GI DEO knji­ge sa­dr­ži sve o Ugo­vo­ru o do­ži­vot­nom iz­dr­ža­va­nju si­ste­ma­ti­zo­va­no u 23 te­mat­ske ce­li­ne (od poj­ma ugo­vo­ra, po­treb­nih uslo­va za za­klju­če­nje ugo­vo­ra,  ob­li­ka i for­me, do­ži­vot­nog iz­dr­ža­va­nja, ... do ras­ki­da ugo­vo­ra zbog po­re­me­će­nih od­no­sa ili pro­me­nje­nih okol­no­sti).
Ugo­vo­rom o do­ži­vot­nom iz­dr­ža­va­nju oba­ve­zu­je se pri­ma­lac iz­dr­ža­va­nja da se po­sle nje­go­ve smr­ti na da­va­o­ca iz­dr­ža­va­nja pre­ne­se svo­ji­na tač­no od­re­đe­nih stva­ri ili ka­kva dru­ga pra­va, a da­va­lac iz­dr­ža­va­nja se oba­ve­zu­je da ga, kao na­kna­du za to, iz­dr­ža­va i da se bri­ne o nje­mu do kra­ja nje­go­vog ži­vo­ta i da ga po­sle smr­ti sa­hra­ni.
Pri­ma­lac iz­dr­ža­va­nja ugo­vo­rom mo­že ob­u­hva­ti­ti sa­mo stva­ri ili pra­va po­sto­je­ća u tre­nut­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra.
Ako što dru­go ni­je ugo­vo­re­no, oba­ve­za iz­dr­ža­va­nja na­ro­či­to ob­u­hva­ta obez­be­đi­va­nje sta­no­va­nja, hra­ne, ode­će i obu­će, od­go­va­ra­ju­ću ne­gu u bo­le­sti i sta­ro­sti, tro­ško­ve le­če­nja i da­va­nja za sva­ko­dnev­ne uobi­ča­je­ne po­tre­be.
Autor je svo­ja prak­tič­na tu­ma­če­nja ovog na­sled­no-prav­nog in­sti­tu­ta pot­kre­pio broj­nim pri­me­ri­ma iz sud­ske prak­se.